Posao-Nekretnine
  Rusija i Srbija
 

Nemačka | 22.10.2009

Šta Rusija očekuje od Srbije?

 
 

Dok Srbija u Rusiji traži političkog saveznika zbog statusa Kosova, a u izvesnoj meri i za budući razvoj ustavnih promena u BiH, Rusija od Srbije očekuje podršku u EU, kada vremenom postane njena članica.

 

 

Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine zemlje sa prostora bivše, nesvrstane Jugoslavije, koje do sada nisu potpale pod sferu interesa Zapadne alijanse ulaskom u NATO. Čak 95 odsto stanovništva Srbije ne podržava ulazak u NATO zbog bombardovanja 1999. godine, a Vlada Srbije u Rusiji vidi vernog prijatelja u politici nepriznavanja nezavisnosti Kosova.

 

Nedavnom posetom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji, veze dveju zemalja su samo još više osnažene, a ne i ponovo utemeljene, ocenjuje Dušan Reljić, naučni saradnik nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, koji je nedavno u Berlinu objavio studiju „Povratak Rusije na Zapadni Balkan“.

 

„Ne verujem da i Rusija sama očekuje da bi Srbija mogla da bude deo neke ruske integracije. Rusija računa s tim da će Srbija, kao i druge zemlje sa tog prostora, jednog dana pristupiti Evropskoj uniji i da će unutar Evropske unije biti sklonije saradnji sa Rusijom, nego što su to u ovom trenutku, recimo, baltičke ili srednjoistočne evropske zemlje.“

 

„Srbija kod Rusa ima povlašćen položaj“

 

Gasovod „Južni tok“ trebalo bi da prođe i kroz Srbiju
Gasovod „Južni tok“ trebalo bi da prođe i kroz Srbiju

 

Rusija je svesna da Srbija neće biti izolovana i izostavljena iz članstva u Evropskoj uniji, smatra i Aleksandar Rar, analitičar i direktor Programa za Rusiju i Evroaziju u Nemačkom društvu za spoljnu politiku. Učlaniti Sloveniju i Hrvatsku, a izostaviti Srbiju bila bi najveća greška kojom bi na Balkanu bila stvorena još veća neizvesnost, smatra Rar. Rusija, međutim, namerava da iskoristi geopolitički značaj Srbije i Balkana da bi Zapadnoj, pa i samoj Jugoistočnoj Evropi, narednih 50 godina prodavala svoj gas.

 

„Gasovodne cevi koje trenutno postoje, potiču još iz vremena hladnog rata. Ne prolaze kroz sve zemlje i nema ih dovoljno da bi Rusija mogla da izveze svu količinu gasa koja je Evropi potrebna. Zato Rusija i pokušava da za sebe pridobije pojedine zemlje, pre svega one na Balkanu, da bi im dodelila ulogu distributivnih stanica za ruski gas u regionalnom evropskom kontekstu. Srbija je pri tome sigurno zemlja koju Rusija posebno povlađuje.“

 

EU će menjati politiku prema Balkanu

 

Ono što su rakete bile za vreme hladnog rata, danas je gas – glavno političko oružje. Zemlje Balkana naučile su svoju lekciju od Ukrajine, ocenjuje Rar. Bude li izgrađen planirani rusko-italijanski gasovod „Južni tok“ do 2015. godine, Srbija i zemlje u okruženju dobijaju tranzitni monopol za prenos gasa kao najvažnijeg proizvoda za Evropsku uniju, a time bi se prema Srbiji automatski menjala i dosadašnja politika starih članica Unije, kao što su Nemačka, Italija ili Francuska, objašnjava analitičar Rar.

 

„Zato se zemlje i bore za ovaj status. Srbija pri tome veoma lukavo uči i od Turske. Svesna je da ukoliko postane glavno tranzitno čvorište za ruski gas i Evropska unija će je ozbiljnije shvatati.“

 

Mnogi analitičari i politikolozi smatraju da predsednik Srbije Boris Tadić danas pokušava da balansira između Istoka i Zapada, kako je to tokom hladnog rata uspešno radio Tito. Tadić se nada da će Evropska unija pristati na brze ustupke Srbiji, da Srbija ne bi postala poluga ruske politike na Balkanu.


 
  Today, there have been 1 visitors (32 hits) on this page!  
 
=> Do you also want a homepage for free? Then click here! <=